FOTO: Zbog čega pedijatri u Novom Sadu deci izdaju "recept za čitanje"?

Некада су те пројекте спроводили родитељи, баке, тетке. Данас изгледа да нико нема времена, па ни за децу, не знам ни како се рађају, кад нико нема времена. Туре му таблет у руке, па нека се само сналази. Нестале су игре у песку, на трави, у природи, контакт са животињама и биљкљама, са земљом, са блатом са водом. По мени, пре читања, деца треба да осете природу око себе. Време доноси брзе и значајне промене у социолошком и сваком другом смислу, читање има своју сврху, поготово што деца све мање говоре и пишу, али је по мени контакт са родитељима и са природом у приоритету.

Како се то неко лепо сетио да чита са децом. Мало чита породична психолошкиња, мало чита дете.
У ранијем заосталом времену се губило време и чекало да дете научи да чита, па су га онда терали да чита наглас. Ако дете није достигло савремен IQ, онда није знало да чита, па се онда њему читало, а оно је ако је причица интересантна, слушало са великом пажњом.
Иначе, веома ме весели што цео свет сада чита са децом. Не само то, него и генијална идеја је што се ангажују и будући родитељи. Ваљда се њима дају фиктивна деца, а они онда тренирају.
Као велики успех ове акције јесте да су малишани почели да разазнају глас родитеља, то је велика ствар. Уколико неко отме или прода дете, оно ће из цуга да осети да то није глас родитеља. Једино је штета што дете неће научити да му се „родитељи“ зову „мама“ и „тата“, иако су они у једној родно равноправној вези.

Pa zar danasnji roditelji bas nista ne znaju, osim da naprave tu decu, a za sve ostalo treba da ih se uci, pa zatim stimulise i nagovara? Nama je potrebno neko istrazivanje koje bi proverilo da li su ti roditelji uopste sposobni za odgajanje dece i da li zele i znaju da se bave jos necim osim samim sobom.

Bravo, svaka cast ekipi za ideju, inicijativu i entuzijazam.